Ko sam ja

O meni

Želim da ti se predstavim i ispričam priču o svom putu ka nesvesnom i ujedno osvešćivanju svih ,,tamnih” kutaka, koji su i mene plašili.

Psihologija snova Katarina Radak

Ja sam Katarina, po obrazovanju sam filolog i psiholog, ali i joga instruktor. Snovima sam počela da se bavim pre 8 godina. Oduvek sam obraćala pažnju na svoje snove, ali tek kada sam i sama krenula na edukaciju i seanse shvatila sam koliko je razumevanje snova važno.

Meni su su snovi pomogli da živim ono što je moja misija, skratili su mi vreme lutanja i naučili da je čovek srećan jedino onda kada sluša svoju esenciju, što snovi i jesu. Moja je misija da ti pomognem da shvatiš svoje snove i živiš sa lakoćom, u skladu sa sobom, svojom okolinom i svojom istinom.

Katarina Radak zakazi seansu psihologija snova
Još kao mala znala sam čime želim da se bavim. Sećam se da sam kao petogodišnja devojčica na pitanje šta ću biti kad porastem odgovarala:,,Profesor!” Predavački rad, prenošenje znanja i obučavanje drugih je meni uvek bio san i životni put. Kao veoma mlada počela sam da pomažem drugim učenicima da savladaju engleski, volontirala sam i uživala u toj čaroliji. 2011. sam upisala Filološki fakultet i znala sam da je bez obzira na to koliko može moje obrazovanje biti isplativo, zapravo to moj jedini i pravi put.
 
Bila sam veoma posvećena studijama, kao i svemu u životu do čega mi je stalo, tako da sam pored svojih obaveza na matičnom fakultetu, počela da izučavam i psihologiju, ali i istoriju religijskih verovanja, jogu, da predajem engleski na drugom fakultetu i bavim svojom psihom.

Pitaš se kakve to veze ima sa snovima?

Blog postovi stranice psihologija snova

Pa, tu počinje moja priča! Nesigurnost i manjak samopouzdanja, sumnje i previranja po glavi me nisu zaobišli. Naprotiv! Kada čovek sa 20 godina krene da razmišlja o onome što mu je san, a društvo šalje drugačiju poruku, neminovno je da se nekada poljulja i samopouzdanje i da se pojavi pitanje da li ću ja uspeti da izgradim svoj život iz snova i da li me sve ovo što sada radim vodi ka cilju.

Moje vrhovne vrednosti su oduvek bile: sloboda, istina i znanje i bez obzira što sam se uvek držala njih, nešto me je ,,žuljalo”, mučilo, ganjalo, kao da nisam dovoljno uspela, kao da nisam dovoljno otkrila, kao da je sve površno i ja ostajem na toj površini.

Tada, nikako slučajno, saznajem za psihološku analizu snova i krećem prvo na seanse, a potom i sama u dublje istraživanje, edukaciju i praksu. Taj momenat je za mene bio otkrovenje! Ono što sam vrlo brzo dobila od analize bila je potvrda i to ne od nekog iz vanjskog sveta, već iz moje lične esencije, kao bravo za sve što sam radila i kao vodilja za sve što želim da uradim.

Sve što je kasnije dolazilo bio je samo moj izbor, znala sam da to treba da činim, znala sam zbog čega imala sam poverenja u ono što odlučim da prihvatim. Mogu ti reći da onda kada kreneš da radiš na snovima, nekako ti se otvara nesvesno i čini se kao da baš tada kreće da radi u tvoju korist, iako to nije istina, jer je nesvesno oduvek tu za tebe, samo što ne znaš da razumeš jezik kojim se služi, a to su simboli.

San koji je bio prekretnica

Kada sam završila osnovne i master studije, a pre nego što sam upisala Joga akademiju, želela sam da sprovedem psihološki eksperiment i vidim koliko je moguće ići izvan svoje zone ugodnosti i ostati srećan. 
 
Eksperiment mi je doneo ono što sam želela, a tada sam kao nikada do tog momenta imala takvu seriju snova, jer je moje nesvesno radilo za mene kao najbolji saveznik. Paralelno sa javom i mojim ciljem, nesvesno i snovi su mi bili najbolji saradnici na eksperimentu. Posle godinu dana napustila sam letenje, a ono što sam dobila, bilo je neprocenjivo.

Navešću prelomni san, baš onaj pred davanje otkaza, koji je bio potvrda da zasigurno treba da napustim posao iz snova većine devojaka.

San ide ovako...

Na robiji sam. Putujemo negde kolima i obučena sam kao zatvorenik. Ne znam za šta sam osuđena i samo radim ono što mi se kaže. Stajemo da predahnemo, ja skupljam svoje stvari i gledam kako ću pobeći. Dok sam to razmišljala, naišao je jedan auto sa nekim poznanicima. Ja ljubazno pitam da li mogu sa njima, oni me primaju i ja ulazim.

U kolima je bilo troje dece, jedno neobično čudno sa čudnim očima, kosom, sećam se da je bila zelena. Vozimo se i ja pitam decu redom kako se zovu, kada je došlo na red treće da mi kaže ime, ja ne čujem odgovor. Samo se okreće u jednom momentu kada ja već treći put pitam i kažem:,,Šta me, bre, pitaš, pa Tanta!” 
 
Ja osećam da držim nešto u rukama, ali još ne gledam šta je to. Pričam sa vozačem (poznanik i otac te dece) i kažem mu da ne mogu da pređem granicu, jer nemam pasoš, na šta mi on odgovara:,,Za mesto gde ti sada ideš, tebi ne treba pasoš, već to što držiš u rukama!”, obaram pogled i vidim knjige! Budim se srećna. Posle toga dala sam otkaz, zatim držala niz predavanja na temu snova, a knjige nikada više nisam ispuštala iz vida niti iz ruke!

Saznaj više o svojim snovima: