,,Ozbiljni i duboki izazovi u životu nikada nisu u potpunosti rešeni. Ako se ikada učini da su rešeni, to je siguran znak da je nešto izgubljeno…” K.G. Jung
Poenta prepreke/problema se ne nalazi u rešenju, već našem naporu da radimo na njima. To nas čuva od učmalosti i intelektualne, a i duhovne okamenjenosti.
Mnogo je važno uzeti pauzu, mnogo je važno stati, za trenutak, malo duže ili veoma dugo. Onoliko koliko ti treba. Kako sam ja uzela vremena za sebe i govorila o tome, mogu sada da govorim i o efektu i neophodnosti tog odmora. Vratila sam se sa distancom u posmatranju čitavog procesa u meni, na poslu, izvan mene.
Pravo je zadovoljstvo raditi ono što voliš, na način koji ti prija i bez presija i uputa šta treba i kako treba da radiš nešto što živiš, dišeš, sa čim ležeš i budiš se… Neverovatan je osećaj kada znaš da tvoj rad nekome znači, a ti ga čak ni ne vidiš kao posao, već strast i misiju. Pored svega toga ne može se poreći da je kreativan rad TEŽAK RAD!
Moram da ti priznam da je bilo neophodno i okrepljujuće kada sam shvatila da ne moram da podnosim težinu belog papira pred kojim sedim da bih stvorila nešto i to u kontinuitetu, jer ovo nije hobi, ovo je konstantan rad. Kažem papir, jer sam ja stara škola i još uvek radim tako što ideje idu na papir, pa tek onda u virtualni svet.
E sada, pitanje je kako mi doživljavamo odmor. Da li ga prvenstveno vidimo u službi svog posla (moram da odmaram da bih stvarala) ili taj odmor doživljavamo kao krajni cilj. Fenomen odmora može se vrlo lako poistovetiti sa težnjom ka rešavanju svih problema. Objasniću kako…
Kada se čovek postavi prema odmoru kao prema težnji ka rešavanju svih problema, onda nastaje ono ,,živim samo za vikende”, želim ,,beskonačno duge letnje odmore”, brojim dane do penzije, nadam se da ću dobiti na lutriji da više ne moram da radim. To je fantazija o dobijanju sredstava da se više ništa ne mora raditi i time se zamišlja razrešenje svih problema. Sigurna sam da se ovakve fantazije nađu na umu svakom čoveku makar jednom u životu.
Da li znaš da je ovo arhetipska potreba? Mario Jakobi (jungijanski analitičar) ovo je definisao kao težnju ka raju. Ova težnja, ova slika nalazi se podjednako u svim epohama i svim narodima u svim delovima sveta. Posmatra se ili kao težnja ili kao davno izgubljeni raj.
Maštajući tako dolazimo do slike: imam koliko god novca želim, sve vreme ovog sveta i mogu raditi šta mi padne na pamet. Možda nije začuđujuće, ali kada bi se to i desilo, čovek nikako ne bi mogao biti srećan! Nedavno je u jednom časopisu potvrđeno da nedostatak vremena narušava kvalitet života isto onoliko koliko i višak.
Ono što možemo da zamislimo u maštanju kao život bez problema, postaje problem po sebi.
Na početku sam citirala Junga. Pod problemom on je mislio na psihičku tenziju, na konflikt unutar nas samih (ono što želim VS ono što mogu, ono što sam JA VS ono što drugi očekuju od mene, sada je ovo jako važno: POTREBA ZA SIGURNOŠĆU VS POTREBA ZA UNUTRAŠNJIM RASTOM i pomeranjem granica unutar nas samih) – sve ove tenzije su posledica OSVEŠĆIVANJA!!! Samosvesti.
Kao samosvesna bića mi ne reagujemo samo instiktivno, već imamo refleksiju u mišljenju i reagujemo na unutrašnja zbivanja. ,,Sa samosvešću dolazi neophodnost IZBORA!” Umetnost življenja je u svojoj esenciji, razvoj i moć ODABIRA!
Biti ličnost znači preuzeti odgovornost za svoje odabire i naravno posledice za te odabire. Posledica ne mora nužno biti loša. Nekada je i mnogo novac i viši status breme, pa je samim tim odgovornost opet ono što igra glavnu ulogu.
Kako imaš izbor, tako imaš i priliku da napraviš grešku, da zaglaviš, da se izgubiš. Mi večito hoćemo sigurnost i garanciju, rezultate, ne eksperimente. Međutim stvar je malo drugačija: sigurnost dolazi samo posle sumnje (preispitivanja novih mogućnosti, ne beg od njih), a rezultati samo uz pomoć eksperimentisanja, nema garancije.
Odbijanje da se stvari osveste (znači zaranjanje u nesvesno), tj. odbijanje aktivnog učestvovanja u tome nosi sa sobom rizik od toga da život postane vrteška besmislenih radnji ili ti traka koja proizvodi dosadne svakodnevne zadatke.
Čak i kada ne idemo onuda kuda smo isplanirali, pa se stvari malo promene na realnom planu, činjenica je da svakim udahom možemo da naučimo nešto, osim ako to ne želimo. Jung to ovako postavlja: svaki problem donosi mogućnost proširenja svesnosti, ali takođe i neophodnost odbacivanja starih obrazaca.
Sve ovo pominjem, jer su snovi pravo blago koje nam omogućava da osvestimo stare obrasce, da zauzmemo novu distancu tako što osvešćujemo ono što nas udaljava od nas samih. Sa osvešćivanjem ide i odgovornosti i samim tim i strah: ŠTA MOGU OTKRITI O SEBI kroz snove!?
Svest o sebi je neprekidno putovanje i nije uvek lako. Ali ti si ovde, pa već moraš znati da to vredi. Da li znaš da 90% ljudi misli da je samosvesno, ali zapravo je to samo 5-10% ljudi? Verujem da je samosvest osnova za smislen, uspešan život.
Nemoguće je biti potpuno svestan sebe; umesto toga, to je stalno putovanje. Važno je koristiti prave alate, koji dolaze iz tebe, a ne izvan. Razumevanje snova može da ti promeni život. Moji snovi su samo moja priča i ona nije ista ni slična tvojoj, niti je tvoja slična tuđoj. E baš zato je važno da i rad na sebi podrazumeva rad na TEBI sa onim što TI imaš i što gađa u TVOJU METU, ne tuđu.
,, Čovek ne postoji tek tako, već uvek odlučuje kakvo će biti njegovo postojanje, šta će postati sledećeg trenutka. Po istom principu, svako ljudsko biće ima slobodu da se menja svakog trenutka.” V. Frankl
Kada koračaš putem samosvesti onda svaki problem donosi mogućnost proširenja svesnosti i sticanje imuniteta za nove prepreke koje NEUPITNO vode ka rastu i preuzimanju odgovornosti.