Pre određenog vremena sasvim neplanirano, bez kalkulacija i bez pripreme rešila sam samo da napišem svoj tok misli o nečemu što astrolozi zovu Saturnov povratak. Poteklo je iz mene, a rezultat je bio prikaz unutrašnjih borbi i kolebanja, pada i rasta, baš onako kako i snovi to umeju vrlo lepo da iznedre.
,,Sa nekom hrpom znanja, osećaja da si nešto postigao, osećaja da postoje stvari koji su čvrsti temelji tvojih vrednosti, osećaja egzaltiranosti i slobode samo propadneš i onda kreće agonija. Ni po čemu vidljiva i merljiva fizički, ali duševno vrlo stvarna, jedno stanje avangarde uma: sve se mora porušiti, da bi se rodilo novo.
Tada kreće da ti se kroz grlo vraća sadržaj iz želuca. Počinješ preko toga sve više i više da jedeš, da skupljaš, da nabijaš u sebe, počinješ da se gubiš i popunjavaš osećaj nedovoljnosti i tako najeden najednom osetiš teško i masno na duši. Onda jedno vreme ne jedeš, jer nemaš ni snage ni volje… Osećaš se prazno, spava ti se, bolešljivo ti je telo, ali i dalje ti nešto ne da mira. Osečaš donekle da je sve pre pada vredelo, ali ti ne dolazi da se spusti u emociju, ne dolaziti da prihvatiš, nego samo razumeš. A razumeti i shvatiti nije isto. Razumeš i ne osećaš, a kad shvataš onda i prihvataš.
Onda kreće bol kao da ti izrastaju krila, ali nikako niti da probiju, niti zapravo znaš da li su to krila ili će ti to biti samo neka maligna izraslina. Spuštaš se svakog dana do Hada i nazad, pa u jednom trenutku shvatiš da više pripadaš tamo dole. Pa, posle toga ni tamo više ne pripadaš, jer za tamo nisi dovoljno ,,mudar”, a za gore nisi dovoljno ,,plitak”. Živiš kao iskorenjen čovek, u međuprostoru i nadaš se da će jednog dana proći. Do tada sila vakuma, iz kojeg ti se ne čini da će se dogoditi nešto novo.
Savladava umor pojačan naporima da podneseš sopstveno neznanje. Ko god da ga doživi urušava se u samoga sebe, usamljeniji nego ikada. Mučnina od gnoja i toploga smrada čeka neku metlu da počisti Algacija i Grimera koji su jedan drugog pojeli.”
Ako se sada pitaš ko su Algaci i Grimer, odgovoriću ti jedno preporukom za čitanje uz obećanje da ništa slično nisi pročitala:
Urmuz – Bizarne Stranice