Osloboditi se patnje cilj je svakog čoveka. Nijedna nauka, tehnika, alat nema važnost ako se ne bavi ,,izbavljenjem”. Sve izvan toga, čini se da nije mnogo vredno. To oslobađanje ili spasavanje podrazumeva prevazilaženje samog ljudskog bivanja u ovom svetu. Indijska književnost i filosofija se služi metaforama kako bi pokazala šta znači ta uslovljenost, npr.: slike vezivanja, zatočeništva, pijanstvo, neznanje, nezaineresovanost, gubitak veze sa samim sobom i nasuprot tome izbavljenje, buđenje, skidanje poveza sa očiju, sećanja, trežnjena, koje vodi ka slobodi i miru. Baš kao i u snovima.
Spoznaja je jednostavno buđenje, koje otkriva suštinu čoveka, a to se buđenje ne može postići učenjem ili čitanjem knjiga, već samo ličnim iskustvom. Kada se spozna Sopstvo, čovek je tada suočen sa nekom vrstom vrhunske i čiste realnosti u kojoj učestvuje direktno i srcem.
Rad na snovima se bavi upravo ovim pojmom: oslobađanja od svakodnevnih, ljudskih uslovljenosti, koje zamagljuju stvarnost, daju osećaj prigušenog poimanja sveta i ne dozvoljavaju da se život živi neposredno i ,,punim plućima”. Sopstvo je čisto, večno i slobodno, međutim čovek ne zna da to zna, pa misli da ne zna i s toga ne osvešćuje činjenicu da je sam sposoban da odluči kako će živeti upravo u skladu sa tim zakonom prirode ljudskog bića. Analiza snova kao centralna tema mog bloga predstavljena je kao alat za postizanje slobode i to je moj jedini cilj i vrhovna vrednost.
Sloboda, pojam koji je veoma teško definisati, postići i održati. Stolećima je okupirao um mnogih, ali i u marksizmu ili kod Frojda i u modernoj psihologiji, sociologiji, vezan je za lični i kolektivni pristup slobodi. Kod ,,teoretičara”/filozofa/sociologa taj pojam je samo pojam o kome se raspravlja. U egzistencijalizmu se npr. svugde naglasak stavlja na životno iskustvo; kod Elijadea, npr. roman Huligani (Elijadeov model su onda bili uglavnom Andre Žid (Andre Gide) Papini (Pappini) ; joga dolazi posle, u drugoj fazi, kao i fantastična beletristika). Lična sloboda je do tada bila shvaćena samo kao oslobađanje od društvenih normi (primer: avangarda) ili kao oslobađanje od ,,socijalnih/društvenih stega” za koje je čovek vezan (primer: realistički romani 19. veka ili marksizam) ili pak kao mogućnost čovekovog ispoljavanja svojih skrivenih želja (Freud).
Sve uzbudljive avanture oko traženja sloode, silaženja u podzemni svet, borba sa nemanima, sve pobede nad čovekovom smrću i prolaznošću rasplamtavale su maštu mnogih ljudi koji su bili spremni da to pretoče u pisanu reč. Takve teme nije cenila samo čitalačka publika koja je bila pismena, već i ona koja je takve priče slušala i prenosili sa kolena na koleno. Veliko je interesovanje kod svih naroda i u svim vremenima izazivao pomen reči SLOBODA.
Želim napomenuti još jednom i još mnogo puta ako je potrebno da analizu snova i njene tehnike ne treba shvatati kao jednokratno korišćenje alata, niti parcijalno uz tendenciju otklanjanja sitnih problema koji nadolazi. Ona pre svega obuhvata holistički pristup čoveku, negujući svaki deo njegovog bića ili kako je navedeno u jednom rumunskom naučnom časopisu pod imenom Descoperă (Otkrij):,, Treba da se podsetimo Platonovih reči koje glase: ,, Lečenje jednog organa ne treba da se odvija bez lečenja čitavog tela“, a to upravo znači da lečenje tela bez tretiranja uma i duše postaje besmisleno.] (Avisek, 2011)
Jedan se citat nameće, jer lepo govori o onome što je činiti svakome ko se na put promene uputi: ,, Sve što se može postići na ovom svetu, može se postići samo vlastitim naporima. Kada dođe do neuspeha razlog tome je nemarnost u delanju.“ (Visuvalingam , 1988)
San je tako preokupirao čoveka od kad postoji, pa je uspeo da prodre u nauku, u kulturu, religiju, duhovnost. U nauci (dubinska psihologija) su pristup modifikovali, asimilovali, bilo da je on ispao hibrid neke simbioze sa drugim prstupima (naročito psihoterapeutskim), zanimanje za razumevanje snova uvek je opstajalo.
Postoje čak i sinkretičke forme analize snova, koji spajaju više pravaca. Analiza snova predstavlja težnju ka konkretnom i samom tim što stavlja akcenat na pojedinca, onda je privukla pažnju mnogih, jer je na kraju, pored svih učenja, indoktrinacija i puteva erudicije, lično iskustvo nešto što ni sa čim ne može biti zamenjeno.
Američki psiholozi se sve više bave istraživanjem snova, mnogi u njoj traže alat za rad sa klijentimai li inspiraciju. Za mnoge je ona samo alat za rad na sebi i iz sna i otkrivanje nove dimenzije ličnosti. Naše oči, zapravo, nemaju sposobnost da vide celu sliku života oko , već parcijalno percipiraju ono što nas okružuje: delić zvezdanog neba, komadić svetlucavog kamena, parče mora, deo obale…
Kada pogledamo srcem, onda se pred nama otvara drugačiji horizont, otvara se nepregledno prostranstvo divnih predela, biljaka, životinja i dobijamo sliku celovitosti. Upravo je zato važno da krenemo tim putem otkrivanja, ali pre svega otkrivanja onoga ko otkriva – sebe. Važno je probuditi se iz sna i snove o patnji i ograničenosti zameniti slobodom.